Министарство за економске односе и регионалну сарадњу

Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука
Тел: 051 339 324;
Факс: 051 339 647
e-mail:meoi@meoi.vladars.net

Одјељење за анализу утицаја прописа РС

Тел: 051 339 314
e-mail: s.maric@meoi.vladars.net

Тел: 051 339 315
e-mail: s.jagodic@meoi.vladars.net

Шта је РИА?

RIA (engl. Regulatory Impact Analysis) је процес анализе утицаја прописа на пословни амбијент и представља кључни инструмент у креирању бољих регулатива. Овај инструмент дефинише да предлагач закона има обавезу да изврши анализу процјене утицаја одређеног прописа, прецизира који се конкретнo проблем рјешава новим прописом, објасни да ли ће користи приликом примјене рјешења  која нуди бити веће од трошкова и убиједи заинтересоване да ће нови пропис утицати на улазак и излазак са тржишта и на тржишну конкуренцију.

У генералном контектсу „боље регулативе“ Европска комисија препоручује земљама чланицама да утврде програме поједностављења acquies у сврху стварања квалитетне регулативе и подржава структуру рада прихваћену у складу са њиховим националним законодавствима.

 

Процјена утицаја прописа је документ који прати приједлоге прописа, а у циљу пружања подршке процесу одлучивања коју прати дубока анализа са расположивим регулаторним опцијама и могућим утицајима који могу произаћи из њих. Европска комисија је увела процјену утицаја прописа - RIA 2003. године, а 2006. године је објавила унапређење економске анализе предложене регулативе, која се односи на конкурентност, дајући велики значај консултацијама са заинтересованим привредним субјектима. Циљ ове процедуре је да идентификује алтернативне могуће опције и њихов вјероватни позитивни и/или негативни утицај, посебно се фокусирајући на економске, социолошке и еколошке ефекте.

 

„Гиљотина прописа“ је пројекат Владе Републике Српске, суфинансиран од стране USAID и WB/FIAS. Започет је како би се садашњи пословни прописи преиспитали и поправили тако да се застарјеле одредбе уклоне или измјене. Овај процес резултирао је смањењем оперативних трошкова, уклањањем административних препрека за пословање и смањењем могућих извора корупције. Такође, ова метода је претеча стварању јасних и предвидљивих прописа. У складу са праксом ЕУ, „Гиљотина прописа“ је претходник за цјеловито и одрживо спровођење анализе процјене утицаја прописа на пословно окружење (RIA).

 

Сљедећи природни корак у реформи јавне управе Републике Српске, између осталог, би био прелазак на цјеловити систем процјене утицаја прописа. Овај циљ је могуће остварити увођењем процеса за провјеру квалитета и процјену утицаја, те увођењем методологије за састављање нових закона и прописа (ex ante провјера), преузимање добре праксе ЕУ и увођење свеобухватног процеса консултација  учесника у  систему. Укључивањем механизма транспарентности, провјере и анализе олакшао би се процес транзиције, модернизовала би се регулаторна стечевина, уклониле административне баријере, смањили трошкови и употпуниле регулаторне празнине.

 

У извјештају који је OECD објавио 1997. године, дефинисана је „најбоља пракса“ која се сматра предусловом ефикасне анализе процјене увођења прописа:

  • aнализа процјене утицаја прописа мора се уградити у укупан систем формирања ставова према појединој политици
  • aнализе процјене треба спроводити што је више могуће, без обзира на политичке притиске
  • треба јасно одредити одговорност за спровођење анализе процјене
  • законодавна тијела треба оспособити како би била свјесна важности анализе процјене утицаја прописа
  • треба развити аналитичке методе, укључујући анализу трошкова и користи као и методе прикупљања података
  • напори процјене утицаја прописа треба да буду јасно усмјерени, а употребљена средства добро распоређена
  • анализу процјене утицаја прописа треба спроводити током фазе израде нацрта и тако је уградити у процес доношења одлука
  • влади, јавности и свим заинтересованим странама треба саопштити резултате анализе
  • анализу процјене утицаја прописа треба примјењивати како на нове, тако и на постојеће прописе.

Пракса у земљама OECD-а показује да RIA процедуре повећавају разумијевање утицаја владине политике, уједињују различите интересе и приступе проблему, побољшавају транспарентност владине политике, и повећавају одговорност у управљању јавним ресурсима.

 

RIA се треба примјењивати на вријеме, тако да се обезбиједи пуна одговорност оних који покрећу иницијативу и одлучују о потреби доношења нових и измјену постојећих прописа узимајући у обзир околности и захтјеве процјене утицаја прописа на пословно окружење. RIA би упоредо представљала противтежу у изради нових прописа и била би срце боље регулативе. То не значи да је RIA искључиво оруђе за унапређење бизниса, али укључује разматрање тржишног неуспјеха, контраефекте, конкуренцију и понашања потрошача и организација.

 

Да би се институционализовао процес процјене утицаја прописа на пословно окружење, потребно је предузети сљедеће кораке:

  1. осигурати овај процес у раној фази, како би се могле идентификовати области на којима би се концентрисали ресурси и анализа
  2. осигурати укључивање ex post процјене резултата примјене регулативе како би се провјерило испуњење жељених циљева који су се поставили у ex ante анализи
  3. одредити у контексту политике потрошача и политике конкуренције, адекватну методологоју ex ante и ex post процјене
  4. осигурати способност и надлежност институције да промовише процјену утицаја и да се обезбиједи одговарајућа експертиза
  5. обезбиједити правовремену и циљану подршку за предлагаче законских рјешења у сврху јачања аналитичких вјештина, као и вјештина у процесу одлучивања  (обезбиједити обуке)
  6. развијати свијест „добре праксе“ у оквиру тима одређеног да ради на предметном задатку и осигурати минимум стандарда који ће се досљедно примјењивати
  7. утврдити јасне и одређене критерије када је у питању утицај на конкуренцију и утицај на мала и средња предузећа, као и утицај на буџет, те утврдити праг да ли ће се ићи у пуну процедуру RIA
  8. успоставити подршку и систем вођења за бољу регулативу, тако да одговара свим осталим институцијама и да је лак за провођење, те да је адекватна политици одрживог развоја Републике Српске
  9. дати посебан значај питању институционалне поставке RIA тако да буде основа за процес одлучивања и боље регулативе.

Посебно је потребно посветити пажњу принципу пропорционалности (утрошак средстава за анализу треба да буде оправдан ефектима регулативе), као предусловом развоја процјене утицаја прописа, односно ресурсе би требало више концентрисати на квалитет процјене утицаја прописа са знатним утицајем. Процјена утицаја прописа је задатак који захтијева вријеме и ресурсе административног органа задуженог за израду закона. Зато би дубина анализе ефеката требало да одговара утицају предложеног нацрта закона. Потребно је обезбиједити и званично праћење прописа који подлијежу процјени утицаја како би се надгеладала њихова примјена и омогућила компарација ex ante и ex post анализе. Нацрти прописа би се морали објављивати заједно са анализом о процјени утицаја прописа, а једно централизовано мјесто објављивања би могло бити довољно.

 

Добра анализа и разумијевање процјене утицаја законодавних промјена које доноси процес усклађивања законодавства са acquis–ом олакшавају процес транзиције и смањују потешкоће за људске, финансијске и друге ресурсе. У контексту интеграције у ЕУ циљеви анализе утицаја увођења прописа ЕУ су пружање информације органима државне управе и приватном сектору о политичким, привредним, социјалним и еколошким утицајима усвајања одређених политика ЕУ или појединих прописа, односно директива.

 

Дакле, у процесу европских интеграција главни циљеви RIA-е су сљедећи:

  • процијенити најисплативији начин спровођења прописа ЕУ, укључујући разматрање могућих институционалних рјешења у сврху постизања утврђених циљева прописа
  • процијенити трошкове спровођења и надгледања спровођења како би се могли узети у обзир при планирању државног буџета
  • oсигурати одговарајуће информације пословним субјектима и другим групама на чије ће пословање утицати промјене које доноси прилагођавање прописима ЕУ
  • утврдити трошкове како би се олакшали преговори са ЕУ и, ако је потребно затражили прелазни периоди
  • показати ЕУ да држава кандидат озбиљно схвата спровођење и да може одговорити на питања везана за спровођење која редовно поставља Европска комисија.

Будући да држава која приступа ЕУ мора усвојити и спровести acquis, могло би се погрешно закључити да спровођење анализе процјене увођења прописа нема смисла. Међутим, то није тачно, јер постоје различити начини усклађивања законодавних оквира држава кандидата оквиру ЕУ. Уредбе се морају усвојити у цјелости без измјена и допуна, јер се односе на случајеве када је потпуна уједначеност међу државама чланицама неопходна. Директиве су много фелексибилније. Састоје се од „основних заједничких захтјева“ који се морају уградити у национално законодавство, али начин на који то треба учинити није утврђен. Због тога је примјена анализе процјене увођења прописа неопхода у одлучивању о оптималном начину усвајања и спровођења директива ЕУ.

 

Осим тога, анализа процјене увођења прописа важна је и при утврђивању временских приоритета усклађивања прописа, планирања буџета и односа  државне управе према онима на које ће спровођење прописа утицати. Примјеном ове анализе законодавна тијела ће одабрати смјер и инструменте одлучивања, методу спровођења и надгледања спровођења, институционални оквир, увођења инструмената и преговарачке стратегије према ЕУ.

 

Државе које се укључују у процес европских интеграција суочене су са великим бројем прописа који се морају усвојити и спровести у кратком року. С обзиром на велики број прописа, треба развити и методе утврђивања приоритета и одабира директива ЕУ које би требало подробније процијенити. За интеграцијску политику не постоји опција „не прописати“, која је иначе на располагању доносиоцима одлука, али постоји могућност преговарања о прелазном периоду за почетак спровођења.

 

Државе кандидати које желе приступити ЕУ налазе се пред задатком усвајања и спровођења око осамдесет до стотину хиљада страница са текстовима закона ЕУ, а под врло великим притиском рокова, за разлику од уобичајене ситуације у којој се приједлози законских прописа доносе континуирано и сразмјерно су предвидљиви. Будући да се анализа процјене увођења прописа не може спровести за све директиве ЕУ, треба утврдити приoритете за вредновање важнијих прописа. Критериј за одабир прописа за које ће се исплатити анализа процјене утицаја могу укључивати природу и трошкове усвајања поједине политике ЕУ (за прописе чије спровођење претпоставља високе трошкове можда ће требати затражити прелазни период), искуство других чланица ЕУ, искуство држава кандидата, мишљења представника ресорних министарстава, те мишљења синдиката и других заинтересованих група друштва.

 

Важност увођења процјене утицаја прописа (RIA) у Босни и Херцеговини, а тиме и у Републици Српској, посебно је значајна сада након потписивања Споразума о стабилизацији и придрживању (ССП). Спровођење одредаба ССП-а, захтијеваће велике промјене у законодавном оквиру Републике Српске. Те промјене ће донијети привредне, финансијске, правне и социјалне утицаје које треба анализирати и процијенити, како би процес интеграције са Европском унијом био ефикасан.

 

Шта је RIA - обука 2010

Методолошки приручник Европске комисије за RIA

Презентација - Цезар Кордова 19.06.2008.